Uticanje i uveravanje Kako uticati na svest učenika da promene mišljenje?

Uticanje-i-uveravanje

Uticanje i uveravanje

Aktivno učenje i emocije – eMagazin br.59

emagazin
U prethodnom članku zaključili smo da je lično angažovanje učenika ključno za kvalitetan, brz i efikasan proces učenja. U ovom članku videćemo koju ulogu u procesu učenja imaju emocije. Zašto je emocionalno stanje učenika neodvojivo od procesa učenja i zašto aktivno učenje, angažujući nas emocionalno, dovodi do razumevanja, odnosno željene trajne promene stanja svesti?

Prodavci znanja

Ako je rezultat procesa učenja željena promena stanja svesti učenika, šta je to što nas nagoni da promenimo svoje mišljenje i stavove, da usvojimo nova znanja? Podsetio bih vas da je ovo o čemu pričamo u stvari proces uveravanja ili uticanja (eng. influencing). Kad učite nekoga vi mu u stvari prodajete vašu priču. Da, radi se o vidu prodaje. Zvuči čudno, ali razmislite i setite se kad ste prisustvovali nekom predavanju gde vam je predavač uspešno promenio svest ili stavove koje ste do tada imali. Ako se upitate zašto je njegovo predavanje bilo nezaboravno, uvidećete da je on je na vas izvršio pozitivni uticaj. Promenili ste svest ne zato što vam je rekao nove podatke i informacije, već zato što je u vama izazvao emociju koja je inicirala promenu vašeg stanja svesti.

Kako prenosimo informacije?

To znači da je važno koje i kakve informacije prenosimo, ali je od ključnog značaja KAKO ih prenosimo, koju emociju kod slušalaca izazivamo. Kada je ova tema u pitanju, mogao bih da pomenem komentare mnogih čuvenih psihologa, ali bih vam radije citirao tri vrhunska autoriteta u mojoj struci – oblasti prodaje. Ako je prodaja uveravanje i uticanje na kupca, učenje je uveravanje i uticanje na učenika.

Evo šta čuveni prodavci kažu. Kako ljudi donose odluku da promene svoje stanje svesti?

  • Ljudi razmišljaju racionalno ali donose odluke emocionalno — David Sandler
  • Ljudi razmišljaju logično ali se pokreću u akciju emocionalno — Zig Ziglar
  • Ljudi kupuju emocionalno a opravdavaju kupovinu racionalno – Anthony Robbins

Da bi učili, učenici moraju biti tako emocionalno pobuđeni, da uz primljenu informaciju vezuju emociju koju su doživeli. Kako to izgleda mogao bih naširoko i nadaleko da teoretišem, ali da budem dosledan temi ovog članka, pokazaću vam to na primeru. Ko što moji Havajćani kažu: “Walk the talk“.

Preživljavanje na Arktiku

Pre godinu i po dana prisustvovao sam i aktivno učestvovao na treningu gde se izvodila poslovna igra “Preživljavanje na Arktiku“. Seriju treninga pod nazivom “APOD“ (Art and Practice of Organizational Development) održao je pod pokroviteljstvom “BAS“ programa Svetske Banke profesor Bob Ward sa “Solvay Business School” u Briselu. Igra je iz serije igara preživljavanja (The Survival Series) koju je proizvela čuvena kompanija Human Synergistics (www.humansynergistics.com).

Interaktivno duboko emocionalno komuniciranje

Naravno, pre izvođenja vežbe profesor Bob Ward brilijantno je održao svoje predavanje, koje je zapravo bilo duboko emocionalno i interaktivno komuniciranje sa nama. Doživljaj je kao kad ste na koncertu koji izvodi vrhunski majstor muzike, i kad već mislite da ste doživeli maksimum, doživite novo iznenađenje. To iznenađenje je počelo tako što su nas podelili u grupe od po 6-7 učesnika i dali nam štampane materijale da proučimo.

Izbor strategije preživljavanja?

Situacija je sledeća: Vaš avion pao je u sub-arktičku zonu Kanade. Preživelo je vas nekoliko saputnika. Zadatak je ostati živ! Šta da se radi? Prvo treba u kratkom roku (20 min.) pažljivo proučiti uslove sredine u kojoj ste se našli. Zatim treba odlučiti o strategiji preživljavanja i individualno odrediti prioritete za preživljavanje. Dobijete listu od 20 predmeta koje treba poređati po redu, koliko je koji značajan za preživljavanje (recimo: kompas, čuturica s vodom, šibice i slično).

Prvo individualno pa onda grupno

Izbor predmeta proizilazi iz odabrane strategije preživljavanja (ako ste odabrali skije kao najvažnije, znači želite da ste u pokretu, a ne da čekate spasioce). Kad ste sami (individualno) popunili svoju listu prioriteta, onda zajedno u grupi popunjavate zajedničku listu, odnosno pravite strategiju preživljavanja kao grupa. Naravno, pošto je u pitanju preživljavanje, u fazi grupnog odlučivanju emocije učesnika uzburkane su do maksimuma.

Samo grupa-tim preživljava

Na kraju dobijate prave rezultate, gde se vaš redosled izabranih predmeta boduje u odnosu na optimalnu (jedinu moguću) strategiju preživljavanja. Možete samo da zamislite naše iznenađenje kad smo sabrali naše rezultate. Pojedinačno svi smo bili mrtvi, dok smo kao grupa bez problema preživeli avionsku nesreću.

Sinergija timskog rada i odlučivanja

Šta se desilo tokom vežbe? Svako od nas imao je ograničeno vreme da se upozna sa uslovima sredine u kojoj smo se našli. Pojedinačno od priloženog štampanog materijala svi smo zapamtili po nešto, ali ne dovoljno za celovitu sliku. Recimo ako niste obratili pažnju da kompas ne funkcioniše dobro blizu severnog pola, odabrali bi ste ga kao prioritet. Još važnije je što samo celovita slika realne situacije omogućava izbor prave strategije preživljavanja. Pojedinačno svi smo bili heroji koji su želeli da odmah krenu do najbližeg naselja. Međutim jedino pravo rešenje, koje smo uvideli tek u grupnom sagledavanju situacije, je da se situira na mestu gde se nalazimo i čeka na spasioce. Da se izaberu šibice, sekira, šatorsko krilo, a ne krplje, kompas i baterijska lampa.

Nije isto čuti i “doživeti”

Šta me je toliko oduševilo u ovoj vežbi? Svi mi znamo o sinergijskom efektu timskog rada, da su ukupni rezultati tima (u sinergiji) veći od prostog zbira individualnih rezultata pojedinaca. Tokom ove vežbe ja sam to praktično doživeo i u kreiranju sinergiskog efekta lično učestvovao. Štaviše, to ću večito pamtiti, jer sam u celoj priči bio duboko lično emocionalno angažovan. Ja sam preživljavao, preživljavanje na ledenom Arktiku. Pogotovu sto sam svojim očima video da susedni tim ovu sinergiju nije postigao. Oni su se svađali i nadmudrivali međusobno, tako da ni pojedinačno, a ni kao tim nisu preživeli nesreću.

Veza emocija i učenja

Šta je poenta? Meni je deset doktora nauka moglo satima da objašnjava, ispisuje cele table formulama, citira najveće svetske autoritete i nobelovce o tome šta je rad u grupi i njegovu važnost za efektno i efikasno poslovanje. Međutim ja ću celoga života pamtiti izraz lica svojih kolega koji vežbu preživljavanja nisu preživeli, jer su njihove emocije u tom trenutku bile i moje emocije. Uvek će mi ostati duboko urezan osećaj koji sam lično osetio kad sam shvatio da grupa preživljava a pojedinac ne, kao i emocija koju je ta spoznaja izazvala. Emocije koje sam doživljavao tokom izvođenja ove vežbe zauvek su cementirale svaki pa i najsitniji detalj celokupnog događanja – propratne komentare trenera, mojih suigrača kao i ostalih polaznika.

Cementiranje dugoročnog-večnog pamćenja

Doživljavajući i emocionalno preživljavajući ovu vežbu učio sam a da toga u tom trenutku nisam ni bio svestan. To nije bilo obično učenje kojom se stiče kratkotrajna memorija, već učenje koje cementira dugoročno-večito pamćenje, a vezivno tkivo ovog pamćenja su jake emocije. Dan danas, setim se ponekad određenih situacija iz ove vežbe i njihovih pouka, pamteći ih permanentno jer su postale deo mene, jer sam ih duboko emocionalno proživeo – stekao ih kroz aktivno učenje.

Promena mišljenja = znak slabosti ili znak mudrosti?

Na zapadu kažu: “If you cant change your mind, why have a mind? “ – Ako ne možete da promenite svoje mišljenje, onda zašto uopšte mislite? (eng: mind = um, svest, mišljenje). Setite se kako lošu konotaciju kod nas ima kad se za nekog kaže da je promenio svoje mišljenje (stav). Zamislite kako je onda teško kod nas uvoditi neophodne promene i inovacije? To što je kod nas promena mišljenja (o bilo čemu) sramota i znak kukavičluka, pokazuje koliko smo ne prilagodljivi promenama, što nas je zadnjih 25 godina jako puno koštalo.

Miodrag Kostić, CMC
Autor je suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting
www.poslovnaznanja.com

 Ostali autorski tekstovi Miodraga Kostića

Optimizacija poslovanja – Kako sprovesti promene?

 

Creativity and innovation to competitive advantage training businessknowledge.biz from Miodrag Kostic


Video sa javnog treninga “Japanski poslovni model za poslovanje u Srbiji” održanog u Privrednoj Komori Beograda 18 marta 2014 godine.

Kontaktirajte nas na: info@veza.biz ili pozovite: +381 63 60 80 26

www.poslovnaznanja.com


Radimo za najbolje:
SBB Srbija, NIS Srbija, VIP Mobile Srbija, Sparkasse Bank Bosna i Hercegovina, Holcim Srbija, DIS Krnjevo Srbija, Amis Telekom Slovenija, DelVelPro Delta DMD Srbija, Delta Group Srbija, Knjaz Miloš Srbija, Microsoft Bosna i Hercegovina, Microsoft Makedonija, Hyundai Srbija, Mladenska Knjiga Slovenija, F-Secure Srbija, Đak Sport Srbija, ATB Sever Subotica, Hotel Splendid Crna Gora, NLB Banka Slovenia, Jasmin Parfimerije Srbija, Partner Mikrokrediti Bosna i Hercegovina, Lukoil Srbija, Crnogorski Telekom Crna Gora, West Pharma Srbija, YURA Srbija, HYPO Banka Srbija, Nelt Group Srbija, Keprom Srbija, EU Delegacija u Srbiji, Tigar Michelin Pirot, Eaton Electric Srbija, BEKO Srbija, Atlantic Group Srbija …
Pozovite nas da i vama pomognemo da vaši zaposleni postignu bolje rezultate!

pozovite