Zašto kompanije propadaju – Profit magazin br.33
Zašto firme propadaju i naoko uspešni biznisi bankrotiraju?
Istraživanje čuvene kompanije “Dunn and Bradstreet“ pokazalo je da čak 96% biznisa u Americi vremenom propadne zbog lošeg menadžmenta. Da biste bolje razumeli šta to znači prikazaćemo 12 razloga zbog kojih biznisi najčešće propadaju. Ovi razlozi rezultat su detaljnog istraživanja poslovanja velikog broja kompanija koje je sproveo Jessie Hagen-a iz kompanije “U.S. Bank“.
Zašto kompanije u Srbiji propadaju?
Iako su ovi podaci vezani za Američke kompanije, u našim uslovima mogu biti samo izraženiji i opasniji. Pažljivo proanalizirajte svaki od ovih faktora i procenite da li i vama preti opasnost u poslovanju? Razlozi su prikazani respektivno u odnosu na uticaj koji imaju na uspešnost poslovanja. Procenat u zagradi znači u kom procentu pomenuti faktor utiče na propadanje nekog biznisa. Komentari u odnosu na pojedine razloge vezani su za situaciju malih i srednjih preduzeća u Srbiji, odnosno kakav uticaj ovi faktori imaju kod nas.
12 razloga gubitaka i propasti kompanija
1. (82%) – problemi sa tokom gotovine (cash flow)
Nedostatak gotovine je rak rana i srpskih preduzeća. Nerazumevanje kako se upravlja gotovinom je glavni razlog nelikvidnosti većine naših preduzeća. Posebno kod malih preduzetnika koji pod gotovinom (cash-flow) podrazumevaju novac koji drže u novčaniku. Upravljanje gotovinom (novcem) je navika koja se stiče od malih nogu, što u Srbiji nije slučaj, jer smo bez obzira na kapitalističku privredu, svešću pojedinaca i dalje u socijalizmu.
2. (79%) – startuju sa premalo gotovine
Skoro pričah sa klijentom vlasnikom poznate regionalne franšize koji se žali na to da dok u Americi na svaki dolar početnog uloga preduzetnik ima tri dolara na raspolaganju (zbog dostupnih bankarskih kredita), dotle je kod nas to samo 30 centi (zbog rizika poslovanja). A koliko malih preduzeća kod nas propadne zbog nedovoljne podrške na početku možete samo da zamislite? Pogotovu što kod nas poreski sistem stimuliše propale gigante, a kažnjava mala preduzeća.
3. (78%) – nedovoljno istraživanje i planiranje
Koliko je važno promisliti šta treba da se radi možda je najbolje ilustrovati poslovicom: “Ne žuri ako ideš u pogrešnom smeru“. Nažalost, zbog nedostatka istraživanja i planiranja većina firmi u Srbiji ne samo da ne napreduje, već ide unazad. A najgore je što većina vlasnika preduzeća kod nas uopšte nije svesna da pogrešno radi i ne pada im napamet da potraže savet?
4. (73%) – pre optimistični očekivanom prodajom
Za većinu kompanija u Srbiji prodaja je najslabija karika u poslovnom lancu. Većina i nema pravu prodaju već uglavnom samo isporučuju robu koju kasnije ne može da naplati. A pošto isporučenu robu smatraju prodatom onda pre optimistički planiraju prodaju, pa tako željene prodajne rezultate ne baziraju na realnim osnovama (jer ne shvataju koliko su loši u prodaji).
5. (77%) – loše i ne definisano kreiranje cena
Pošto većina firmi u Srbiji nema adekvatnu prodaju, takođe nema ni odgovarajuću cenovnu politiku. Cene se formiraju ne prema tome koliko je kupac spreman da plati, a konkurencija da dozvoli, već prema fabričkoj-proizvodnoj ceni, pa zbog neracionalnog snižavanja cena većina firmi propada jer su proizvode prodali ispod cene koštanja. A šta da kažemo na to što je u Srbiji većina tržišta i dalje monopolizirano i da se cene i dalje nameštaju po dogovoru, a ne prema kupcu (137 smo od 139 zemalja Sveta po efektivnosti anti-monopolske politike).
6. (70%) – ne uviđanje problema, ne traženje pomoći
Pošto su kod nas svi najpametniji, a posebno vlasnici biznisa, nikome ne pada napamet da potraži pomoć. Pre će potpuno propasti nego da se zapitaju zašto im loše ide, a kod nas je ionako krivac uvek neko drugi, država, birokratija, kriza, globalizacija … A nemaju ni koga da pitaju, jer je akademska sredina (fakulteti) još uvek u socijalizmu, dok je konsultantska struka još uvek u povoji i na stepenu razvoja pod-Saharske Afrike (130 smo od 139 zemalja Sveta u treningu zaposlenih).
7. (64%) – minimiziranje važnosti promocije
Kod nas je promocija isto što i “marketing“ ili reklama na Pinku, eventualno poneki bilbord, ako kum Mića može da nabaci nešto preko veze. Pošto nemaju odgovarajuću prodaju, većina firmi u Srbiji nema ni odgovarajući marketing, a tu negde spada i promocija. I dalje se veruje da je najvažnije proizvesti proizvod, a kako će se prodati otom potom, razmišljaće se kasnije kad mu dođe vreme (122 smo od 139 zemalja Sveta po stepenu razvoja marketinga).
8. (63%) – nedovoljno poslovno iskustvo
A odakle da se dobije to poslovno iskustvo kad smo u kapitalizmu tek desetak godina i to jedva. Većina privrede (posebno javne) i dalje funkcioniše po soc-realističkom principu. I dalje vlada dogovorna ekonomija, pa se pravo tržišno iskustvo nema gde ni steći. Ali stvari se menjaju, polako većina firmi dobija jaku konkurenciju koja ih ujeda, pa konačno stiču pravo tržišno iskustvo.
9. (58%) – ne delegiranje odgovornosti
Po rangiranju svetskog ekonomskog foruma Srbija je 127 od 139 zemalja po delegiranju odgovornosti u poslovanju. Koliko je mikro menadžment (da gazda sve odlučuje) uspešan model upravljanja preduzećima vidi se po našoj privredi. Koliko se njome loše upravlja još smo i dobri (da nismo gladni i žedni). Da zahvalimo blizini EU i što nas koliko toliko uvode u red, inače bi po tome kako se kod nas odlučuje trebali biti poslednju (u Africi).
10. (56%) – zapošljavanje pogrešnih ljudi
Po tome da imamo prave ljude na pogrešnom mestu i pogrešne ljude na pravom mestu smo svetsku rekorderi. Pogrešna kadrovska politika uništila je još socijalističku privredu stare Jugoslavije. Neverovatno, ali mito, korupcija, zapošljavanje preko veze kod nas postoji čak i u privatnim firmama. Šokantno je da čak i privatnici zapošljavajući pogrešne ljude i time zdušno rade u svoju štetu.
11. (55%) – ne razumevanje konkurencije
Kako da razumete nešto što do skora niste ni imali? Godinama sam na pitanje da li imate konkurenciju kao najčešći odgovor vlasnika firmi u Srbiji imao: “Nemamo“ ili “Imamo ali nam ne smeta“. Tek u zadnje vreme prestajemo da budemo samo-izolovano tržište i konkurencija počinje da se dešava. Nažalost i dalje je većina srpskog tržišta monopolizovano i kartelizovano pa još uvek vlada dogovorna, a ne tržišna ekonomija (138 smo od 139 zemalja Sveta po tržišnoj dominaciji monopola).
12. (47%) – oslanjanje na jednog klijenta
Ovo zadnje pitanje u Srbiji nije tako često jer se retko i oslanja na dugoročne relacije sa klijentima. Do skora je princip poslovanja u Srbiji bio “na prepad“ (kao pljačka banke), uđeš, izađeš i više te nema. Tek od skora kompanije gledaju na dugoročna partnerstva, na odnos sa klijentom na duže staze.
Koje su šanse za opstanak novog biznisa?
Američki statistički biro procenio je da 75% svih novootvorenih biznisa u SAD-u propadne u roku od 2 do 5 godine. To znači da oni imaju samo 25% šansi da opstanu u biznisu i prežive skoro izvesnu propast. Kada se to uporedi sa šansom dobitka u kasinu i to, na slot mašinama 32%, na konjskim trkama 41%, ruletu 47%, ispada da preduzetništvo i nije najbolji izbor.
Da li je bolje otići u kockarnicu?
U poređenju sa samo 25% šansi da opstanete u malom biznisu, ispada da je mnogo profitabilnije otići u kockarnicu, nego pokrenuti svoj biznis. Kad je to tako u Americi gde država na sve moguće načine pomaže male biznise (povlašćeni krediti, poreski stimulansi …), zamislite onda kolike su šanse za opstanak malog preduzeća ovde kod nas u Srbiji gde država čini sve da ih upropasti (porezi, nameti, mito, korupcija …)?
”Usred haosa nalazi se i šansa ili prilika” – Sun Tzu
Miodrag Kostić, CMC
Autor je suvlasnik i direktor kompanije za poslovnu edukaciju i konsalting
www.poslovnaznanja.com
Ostali autorski tekstovi Miodraga Kostića
Transformacija porodične firme – korporativno upravljanje kompanijom
Kontaktirajte nas: info@veza.biz – mobilni: +381 63 60 80 26
Video sa javnog treninga “Naplata potraživanja B2B kupcima” održanog u Privrednoj Komori Beograda 9 oktobra 2014 godine.
